српски

english


Ивица Живковић

Православно схватање папског примата

стране: 275-280

Извод

Одбрана докторске дисертације јереја Бобана Димитријевића из Ниша на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи, 20. фебруара 2013. године, превазишла је размере уобичајене свечане процедуре и прерасла у праву малу богословску гозбу, достојну посебног приказа. Опширан и вишестрано садржајан дијалог између чланова комисије и кандидата кретао се од местимичног сучељавања више различитих мишљења до момената достизања методолошке богословске синтезе која по једном свагда актуелном и осетљивом питању може да значи истински, непатворени допринос теолошкој науци. Тема „Учење о папском примату у историји Цркве и могућности његовог поимања данас“ договорена је и предложена, а у првој фази израде и концептуално развијена под менторским упутствима проф. др Радомира Поповића. У даљој процедури дошло је до именовања других чланова комисије за оцену ове дисертације, а улогу ментора прихватио је проф. др Предраг Пузовић. Показало се да је ова измена допринела значају одбране овог рада, јер је отворила простор за сагледавање методолошког поступка његове израде и постигнутих резултата из више различитих конструктивних углова.

Научно подручје у којем се Бобан Димитријевић у досадашњем току своје научне каријере опробао било је богословско у ужем, строгом значењу овог појма. Тема, наиме, припада области историје догмата, коју је кандидат изучавао на последипломским студијама у Београду, где је, под менторским руководством блаженопочившег проф. др Радована Биговића, бранио и своју магистарску тезу. Његов богословски развој обележен је значајним консултацијама са преосвећеном господом епископима Игњатијем Браничевским и Давидом Крушевачким. Објашњавајући у експозеу шта му је заокупило пажњу по питању учења о папском примату, јереј Димитријевић је представио и образложио свој интерес за могућности другачијег приступа, надахнутог актуелним подстицајима на нова сагледавања ове теме у римокатоличком и православном свету. Реч је о радикалним новинама у односу на богословље некадашњег папског апсолутизма, које могу да значе обнову древног хришћанског приступа тајни Цркве. Дајући важан коментар о доступности извора, кандидат је изнео став да је тешко на основу историјских примера, које год сматрали релевантним, извести закључке који би били општеприхватљиви. Допустивост и евентуалну неопходност службе Првога у Цркви могуће је констатовати једино под условом ваљаног богословског утемељења. У томе се и састоји допринос овог рада у садашњем тренутку, када се дијалог између православних и римокатолика налази у извесном застоју.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф