Питање:

Ако ће Бог „да покаже у вековима који долазе превелико богатство своје“ (Еф. 2, 7), како онда на нас [већ] „дође свршетак векова“ (1 Кор. 10, 11)?

Одговор:

Онај ко је пре свих векова и пре самог стварања, једним покретом своје воље, дао биће свакој твари – како видљивој тако и невидљивој – имао је за њу и предобри и неисказиви план. А тај план се састојао у томе [1] да се Он Сâм сједини, без промене, са људском природом, кроз истинито сједињење у [једној] ипостаси и да тако са Собом непроменљиво сједини човечанску природу. Ово се збило ради тога да би Он постао човек, како је Сâм Он знао, како би тако човека учинио богом кроз сједињење са Собом. Због тога је премудро поделио векове и једне одредио да у њима постане човек, а друге да у њима човека учини богом.