српски

english


Славиша Костић

Никола Кнежевић: Савремена политичка теологија на Западу

стране: 627-630

Извод

У време када се теологија у широј јавности углавном поима као „авангарда“ постметафизичког мишљења, потребно је преиспитати питања теолошке семантике; да ли теологија треба да се бави само питањима која се тичу онтологије и „великих“ тема, или је потребно да се промисли о њеном ангажману у друштвеном и политичком контексту? Проблематика везана за однос између политике и религије не заокупља само нашу средину; упоредо са појавом ове књиге, у Сједињеним Америчким Државама је изашла књига православног теолога Аристотела Папаниколауа Мистично као политичко: демократија и нерадикална ортодоксија (The Mystical as Political, Democracy and Non-Radical Orthodoxy, University of Notre Dame Press, 2012) која указује на уплив православне теологије у сферу друштва кроз векове. као и пројаву политичке димензије саме Цркве.

Књига је концептуално подељена на три дела: немачка политичка теологија, англосаксонска политичка теологија, док се у трећем делу аутор бави контекстуално теолошко-политичким промишљањем зарад покушаја креирања контекстуалне политичке теологије у Србији.

Након уводног сегмента о самом појму политичке теологије, аутор детаљно излаже теолошку мисао водећих немачких теолога: Карла Шмита, Карла Барта, Јохана Баптиста Меца и Јиргена Молтмана. Протестантски теолог Никола Кнежевић детаљно излаже настанак, развој и утицаје који су условили појаву и развој модерне немачке политичке теологије. Шмит је био заговорник ауторитета суверене власти. Такође је творац појма katechon, који представља особу или силу која успорава долазак Антихриста на крају историје, или хаос који долази одоздо. Следи излагање Бонхеферовог нагласка на невидљивости Цркве и личном посвећењу верника. Црква мора да буде у константном конфликту са светом, који је држи у равнотежи са темељима на којима је настала. Потом наилазимо на Бартову осуду сакрализације и секуларизације Цркве, под којом се подразумева стриктна традиционална верска институција која постоји зарад обреда, и која декларативно исповеда своја учења. Држава и Црква постоје на основу ауторитета који је дат одозго, пошто се свет налази у оквирима божанског провиђења.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф