српски

english


Светлана Н. Липатова

Белешке о иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији

преводилац: Никола Поповић

стране: 618-624

Извод

Богојављење – један од најдревнијих празника хришћанског календара, првобитно је чинио са Рођењем Христовим једно славље, прослављајући Оваплоћење Слова и почетак Његовог земног домостроја. Од IV века ови догађаји почињу да се празнују раздвојено, али у црквеним службама на Рођење и Крштење Христово је много тога заједничког. Обема празницима претходи претпразништво, а у времену међу њима одсуствује пост. Ликовне представе Богојављења, које се појављују у првим вековима хришћанства, представљају не толико Крштење Спаситеља у Јордану од Јована Претече, колико, пре свега, јављање свету Оваплоћеног Сина Божијег као једног од Лица Свете Тројице, о којем сведочи Отац, и Свети Дух који је сишао на Христа у виду голуба. О томе говори химнографија празника: У Јордану крстећи Тебе, Господе, Тројично јави се поклоњење. (тропар празника).

У ранохришћанским споменицима IV–V века, као што су ампула из Монце, мозаици из баптистеријума у Равени, прикази на трону архиепископа Максимијана,... Христос се изображава као безбради младић, кога крштава Претеча. Међутим, убудуће, према црквеном предању, свеопшту распрострањеност стиче изображавање Крштења Спаситеља у одраслом добу.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф