српски

english


Благоје Пантелић

За хришћанство са лицем окренутим ка свету

стране: 613-615

Извод

Политичка теологија има два почетка; односно: постоје две врсте политичке теологије...

У првом случају било је неопходно религијски оправдати апсолутистичку власт, а то је, свакако, најефикасније учинити увођењем неког апсолутног ауторитета, тј. Бога или богова, те су неки теолози, философи и правници, још од стоика Варона до Карла Шмита и других, радили на томе да се политичким теоријама дâ религијски садржај, одн. да се правним терминима дају теолошка значења. И сама синтагма „политичка теологија“ први пут је употребљена за један такав подухват, и то 1934. године од стране Карла Шмита (наслов његовог текста је „Политичка теологија: четири поглавља о теорији суверености“).

У другом случају било је неопходно оправдати религијска уверења након што је једна апсолутистичка власт поубијала милионе људи широм света. Јецаји страдалника натерали су богослове да изађу из храмова и дворова и упуте се у избегличке кампове, сиротишта, болнице, итд. Физичка бол страдалника им је наметала питања на која није било могуће дати само метафизичке одговоре. Након говора о свемоћном, добром, праведном... Богу, зачуло се питање – „а да ли тај ваш Бог зна шта је страдање?“ „Само Бог који пати“, говорили су понижени и увређени, „може да буде истински Бог, Бог конкретних људи који страдају!“ Сада су, дакле, теолози били принуђени да патњи дају теолошко значење.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф