српски

english


Биљана Цинцар Костић

Шест векова Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића

стране: 399-409

Извод

Крајем јануара ове године навршило се шест столећа од Закона о рудницима, који је рударима и житељима града Новог Брда издао деспот Стефан Лазаревић. Тако је записано и у његовом уводу: „Ва месте Некудиме, ва лете 6920 (1412), индиктиона 13, месеца генуарија 29“ („У месту Некудиму, у лето 1412, индикта 13, месеца јануара 29.“).

Државе су се у средњем веку мериле у богатству, између осталог, и према количини емисије кованог новца. Сами средњовековни владари непрекидно су настојали да се рад у њиховим рудницима несметано одвија и увек су излазили у сусрет рударским захтевима, јер су се одмах уз руднике, уобичајено, налазиле и ковнице новца. Побуна рудара за средњовековног властодршца била је једна веома неугодна ствар. Тако је још од античког доба, и наравно у средњем веку, рударство у привреди једне земље заузимало веома важно место. Новац, који је у то доба био кован, непосредно је био везан за количину руде коју поседује одређени рудник и за уобичајени темпо рада на њеном вађењу и преради. У данашње време, ситуација је умногоме друкчија, јер је у оптицај ушао штампани новац.

Зато не треба да чуди чињеница да су средњовековни владари много водили рачуна о потребама рудара, омогућавали миран процес њиховог рада, стварајући основни предуслов за сваки напредак своје земље. Развијено рударство само једног града потпуно је мењало читав његов крајолик. Места у којима је у средњем веку било развијено рударство обележена су великом пулсацијом у свим областима живота – изградњом мреже путева (саобраћај), развијањем трговине – уз њу одмах и занатства, као и постојањем царине – у виду сталног извора прихода.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф