Циљ овог чланка је да изнесе аргументе за прихватање Саборâ одржаних у Цариграду 879–880 и 1351. године као васељенских. Аутор наводи историјски пресек рецепције ових Сабора у Православној Цркви, показујући да су пре „западног ропства“ православног богословља они сматрани за Васељенске, на крају додајући конкретне предлоге у вези са радом будућег Великог Свеправославног Сабора.