српски

english


Жељко Р. Ђурић

Икона као средство визуелне комуникације

стране: 41-68

Апстракт

Рад се бави символима који су саставни део иконе, где вера у преображено тело има одлучујући фактор. Тело се на тај начин показује као знак више реалности. Пажња је усмерена на феномен светлости у византијском сликарству и његовим законима. Назначено је да су сви објекти јасни и целовити због близине Божије на коју рачуна икона. Због те вере јасније бива одсуство сенки и мрака, као и греха. Икона се у том контексту тумачи као литургијски израз вере хришћана у последње као најбоље. Због тога икона нема илузије треће димензије. Трећа димензија је парадигма света који познаје и добро и зло и који се огледа у злу. На икони су ликови и предмети третирани аксиолошки према вредновању које им дарује нестворени Бог. Перспективна линија је окренута посматрачу и тражи од њега дијалог, позива га у свој свет мира и спокоја.

ДОИ:

нема

УДК:

271.2-526.62-1

преузми пдф