српски

english


Зоран Андрић

Драго камење мудрости: 350 година од рођења Блеза Паскала (1623–1662)

стране: 185-187

Извод

Има философа који свету дарују најфиније цизелиране дедуктивне системе којима се целокупни универзум из једног начела може објаснити. Паскал, један од највећих и најзначајнијих универзалних генија у Француској 17. века, не спада у категорију таквих мислилаца. Његово је дело фрагментарно, а афористичка структура његових мисли не гради затворен философски систем попут Декартовог, Хобсовог или Спинозиног. Његови афоризми су драго камење мудрости и израз несравњиве језичке елеганције. Он као факир спреже смисао у језгра. Паскал није систематичар, ни просветитељ, иако га његова философија и са једнима и са другима у многим аспектима спаја.

Целог свог живота био је болешљив и критичан, оштроуман и шармантан, бриљантан и сујетан, преосетљив и ироничан, саркастичан и скептичан, ентузијаст и експериментатор, аутодидакт и интелектуалац, научник и трговац, мистичар и писац, циник, хумориста и еремита. Рано сазрео, увек је био испред свог времена, један је од пионира и визионара модерних природних наука. Са дванаест година је самостално развио Еуклидове аксиоме, са седамнаест је писао научне трактате о физичким феноменима. Он је конструисао машину за рачунање, открио закон о спојеним судовима и положио основу диференцијалном и интегралном рачуну. Није никакво чудо што је у језику програмера и данас реч о „Паскаловом троуглу“. Уз све то био је један од најобдаренијих писаца на француском језику. Не само у математици и експерименталној физици, већ и као философ религије, надрастао је утицајем и Декарта.

УДК:

нема

преузми пдф