српски

english


Славиша Костић

Родољуб Кубат, Траговима Писма II, Стари Савез: рецепција и контексти

стране: 736-739

Извод

Септуагинта, тј. превод старозаветних списа на грчки језик који уједно и представља коначну хришћанску верзију Старог Савеза у текстолошком и теолошком смислу, се до данас није студиозно обрађивала у српској јавности. Септуагинта представља верзију Светог Писма која је призната од стране Православне Цркве. Савремени превод Септуагинте на енглески језик је публикован 2008. у оквиру пројекта: Православних студија Библије. Њему су приступиле готово све Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама, под руководством Џека Спаркса и Академске заједнице при Академији православне теологије Св. Атанасија која је под патронатом Антиохијске Православне Цркве. Она је настала као плод проучавања Библије од стране православних богослова и библиста, и подржана је од угледних православних епископа попут: Митрополита Питсбурга Максима (Васељенска Патријаршија), Митрополита Филипа (Антиохијска Православна Црква), Митрополита Теодосија (Америчка Православна Црква). Превод је био употпуњен са православним коментарима. Ипак су се неки православни аутори у својим приказима, попут о. Серафима Џонсона и Архимандрита Јефрема, доста критички односили према овом пројекту, сматрајући да је текстуални апарат у себи обухватио многе сумњиве одлуке модерне неправославне библијске науке. Слично мишљење има и др Родољуб Кубат (стр. 84).

Књигу која је пред нама можемо сматрати за увертиру у превод Септуагинте на савремени српски језик, што је приоритет новооснованог Библијског института при Православном богословском факултету у Београду. Она је плод вишегодишњих истраживања светоотачких тумачења Писма. У једној античкој културној традицији су са успехом Оци Цркве презентовали Истину вере присутне у Светом Писму и у динамичном етосу Цркве. Управо таква теологија, која фаворизује контекстуалност као конститутивни елемент сваког богословског исказа, јесте преко потребна да би се теологија уважавала у јавном сектору и да би се избегла једна теологија која саму Цркву гура у приватну сферу или у оквире мање заједнице, која добрим делом постоји паралелно са стварношћу (стр. 14).

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф