српски

english


Жан-Лик Марион

Мировање, Кретање, Љубав: приступ сопству према Светом Августину

преводилац: Вукоман Миленковић

стране: 701-722

Извод

Веома очигледна, премда често превиђена структура Исповести снажно предочава да питањa o себи самоме, која су узнемиравала Светог Августина кроз његових првих девет књига, проналазе неке општеважеће одговоре – или из анализе концепата (у Исповести 10) – или на библијским основама (у Исповести 11–13). Желео бих да покажем, или барем веома сажето изнесем како учење о стварању (укључујући и оно о „небесима над небесима“ и стварању de nihilo) доприноси одређивању места где или, још тачније, места са кога confessio може да буде уздигнут и сопство постане доступно себи. Међутим, величати Бога као Бога постаје могуће, у ствари, једино ако сâм Бог ослободи простор и дâ времена за тако нешто. Где би, дакле, то место било, изузев у самом Богу? Место створења, стога, не може да буде пронађено у њему самоме, него увек у Богу, тако да је место за confessio Бога одређено Богом до тачке на којој се творевина одржава једино у ослобађању места confessio- a. To je, од сада, општеважеће правило. Оно што нам преостаје да схватимо је начин на који је то (=правило) појединачно одређено у случају човека.

ДОИ:

нема

УДК:

27-1 Августин, свети

преузми пдф