У овом раду биће приказан положај српског народа под аустроугарском влашћу у периоду од 1690–1790 године. Сам положај и права Срба одређивана су документима који су издавани од стране aустроугарских владара. Привилегије које су добијали гарантовале су им потпуну црквену и делимичну световну самоуправу. Та права касније су сужавана и у потпуности укинута. Нарочито важна два документа су Деклараторија и Конзисторијална система, којим је извршена потпуна реформа уређења Карловачке митрополије. Овом реформом Црква је потчињена држави, тако да није могла решавати важна питања без мешања владара. У овом раду ставићу акценат на онe документe који су суштински мењали положај српског народа и Српске Православне Цркве у Аустроугарској.