У раду су кроз краћи опис настанка хришћанства и прогонства хришћана, приказане и политичке прилике у Римској империји до доласка на власт Константина Великог. У жељи да одржи тешко стечени мир, како у империји тако и у Цркви, сазвао је Први Васељенски Сабор у Никеји 325. године, где је осуђено јеретичко учење свештеника Арија, а хришћанство је добило статус државне религије. На самом Сабору у Никеји, као и после њега, епископи као представници локалних Црква усагласили су са одлуком како Сабора, тако и цара да се прихвати израз „једносуштни“.