српски

english


Никола Ерцег

Н. Д. Успенский, Собрание трудовь I–III

стране: 412-415

Извод

Узимајући у обзир особити значај и смисао литургике као богословске науке, несумњиво да нарочито место на плану њеног развоја код православних Срба припада утицају рускословенског богослужбеног наслеђа и руских литургичара. У циљу што потпунијег и прецизнијег сагледавања таквих утицаја, допринос писаног наслеђа једног од веома значајних руских литургичара професора Николаја Успенског (1900–1987), могуће је препознати на примеру његових сабраних дела у три тома. Николај Успенски био је вишедеценијски професор литургике на Лењинградској духовној академији. Завршио је Богословски институт у Петрограду са степеном кандидата богословља добијеним за одбрањени рад под насловом Порекло Агрипније или Свеноћног бденија и његови саставни делови. Године 1947. одбранио је магистарски рад под насловом Чин Свеноћног бденија у Руској и Грчкој Цркви. За доктора црквене историје промовисан је 1957. године на Московској духовној академији на основу одбрањене дисертације под насловом Историја богослужбеног појања Руске Цркве до средине XVII века.

Сабрана дела Николаја Успенског представљају три зборника његових текстова насталих током вишедеценијског рада овог признатог литургичара. Поменути текстови одликују се различитом садржином и обимом. У првом тому најпре се износи опсежно разматрање научног наслеђа професора Николаја Успенског (стр. 7–21). Потом су обухваћена два рада посвећена историјском развоју вечерњег богослужења и чину Свеноћног бденија (стр. 23–379).

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф