српски

english


Предраг Драгутиновић

Ernst Dassmann, Die eine Kirche in vielen Bildern. Zur Ekklesiologie der Kirchenväter

стране: 410-412

Извод

Једна од доминантних тема хришћанског богословља 20. века била је тема Цркве. Еклисиолошке теме обрађиване су од стране великог броја богослова различитих конфесија. Један од увида који се појавио у току ових истраживања је одсуство еклисиолошких тема из патристичког наслеђа. Наиме, у светоотачком наслеђу једва да постоје дела која су се систематски или тематски бавила Црквом. Читајући ране Оце од 2. до 7. века увиђа се одсуство теолошких рефлексија на ову тему. Уопште, прво отачко дело које у свом наслову има именицу „Црква“ (De ecclesiae catholicae unitate) потиче од Кипријана Картагинског, док ће се после тога дуго чекати да се појави дело које ће у наслову имати именицу „Црква“. Међутим, када се патристичка дела читају са другачијим очекивањима и кроз другачије „херменеутичке наочаре“, показује се да она врве од мисли везаних за Цркву, тј. да је тема Цркве свеприсутна у њиховим теолошким промишљањима. Савремени аутори су једноставно своја интересовања за Цркву, њену природу, њене службе, црквено право и сл. уоквиравали у један појмовни језички концепт који – када је реч о Цркви – Оцима није био близак. Управо на овај моменат скреће пажњу дело историчара Цркве из Бона Ернста Дасмана. Он је обрадио светоотачке текстове у погледу њиховог разумевања Цркве и дошао до резултата који побијају раније наведени увид савремених теолога да еклисиологија није била заступљена тема у патристици. Наиме, на основу великог броја извора Дасман је дошао до резултата да је главни израз светоотачке еклисиологије метафора. Оци су о Цркви говорили и писали тако што су користили низ метафора и на тај начин су покушавали да изразе своје разумевање Цркве. Оци су о Цркви промишљали кроз наративе у које су интегрисане појединачне метафоре које се међусобно прожимају, надопуњују, преосмишљавају и надовезују. Метафоре које се користе најчешће се преузимају из органског света, света живота у природи који се рађа, цвета, расте, као и из сфере мајчинско-женског. Начин на који је аутор тематски поделио своју књигу чине сагледавање изузетно богатог метафоричког израза патристичке еклисиологије прегледним и лако разумљивим. Научна коректност аутора састоји се, између осталог, и у томе што нуди светоотачке текстове које обрађује на увид читаоцима. Ти текстови су пасажи из различитих жанрова (проповеди, наратива, литургијских) дела Отаца Истока и Запада.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф