српски

english


Предраг Драгутиновић

Ulrich Luz, Exegetische Aufsätze

стране: 408-410

Извод

Недавно је из штампе изашла дуго очекивана збирка чланака светски познатог пензионисаног професора Новога Завета из Берна Улриха Луца, који је између осталог и велики пријатељ Српске Православне Цркве и Православног богословског факултета. Ово пријатељство материјализовано је и великодушном одлуком професора Луца да своју изузетну приватну библиотеку поклони новооснованом Библијском институту у Београду. Књига о којој је реч зове се веома једноставно: Егзегетски чланци. Зборник се састоји од 32 чланка који су објављивани између 1985. и 2015. год. То је само један мањи, од аутора пробрани, део текстова које је објавио, а за које је сматрао да је примерено сакупити их на једно место. У оквиру поменутог броја чланака не налазе се само до сада објављивани текстови, већ и 5 необјављених и 5 које први пут објављује на немачком језику. Зборник је двојезичан немачко- енглески, мада је број текстова на енглеском знатно мањи. Аутор је књигу поделио на пет великих тематских целина од којих свака садржи известан број одговарајућих чланака. Као што наслов зборника наговештава, текстови су егзегетског карактера, без тематских херменеутичких прилога на које се шира јавност навикла, када је реч о радовима проф. Луца. Међутим, приложени текстови су наравно прожети херменеутичким одлукама чувеног егзегете и сваки садржи значајне и дубоке увиде из ове области. Први део књиге под насловом „Студије о Исусу“ садржи низ чланка на тему историје проучавања „историјског Исуса“ на Западу, значајне историјско- критичке прилоге на тему синоптичких Еванђеља, као и један занимљив прилог о поређењу Исуса са новијим оснивачима религија у Јапану. Други део под насловом „Студије о Извору изрека“ садржи четири текста који се углавном баве односом Извора изрека и Еванђеља по Матеју. Средиште зборника, и истовремено његов најопширнији део, чини целина под насловом „Студије о Еванђељу по Матеју“. То наравно не чуди, када се зна да је аутор највећи део своје истраживачке каријере посветио управо овом Еванђељу. Он је одлуку да се темељно бави овим Еванђељем донео, између осталог, и због тога што је Еванђеље по Матеју у протестантизму био један релативно запостављен текст од невеликог теолошког значаја. У огранку хришћанства у коме се све мери по степену блискости Павловом концепту оправдања вером (Рим. 1, 16сс), природно је да Еванђеље по Матеју није могло играти важнију улогу. Аутор се, дакле, посветио критичком сучељавању са сопственом традицијом. Чланци који се налазе у овом делу су сви посвећени Еванђељу по Матеју, егзегези појединачних текстова, теолошких захвата попут христологије и еклисиологије, односу према јудејству, историји учинка текстова Еванђеља и сл. Нарочито је важан чланак који се бави темом фикције, историчности и зависности од Предања у Еванђељу. Суштински допринос аутора је у томе што је ове концепте повезао са јудејским и грчко- римским интелектуалним амбијентом у који се смешта ова тематика, и показао да историјске и религијске истине у античком свету нису стриктно раздвајане, као и да је савремено схватање историје неадекватно учитавати у антички дискурс (301–326). Четврто поглавље носи наслов „Студије о осталим Еванђељима“ и састоји се из два занимљива чланка о предмарковској христологији и опроштајним говорима у Еванђељу по Јовану. Коначно, пето поглавље под насловом „Студије о Corpus Paulinum“ садржи неколико чланака на теме из Павлових посланица, попут мистике, оправдања вером, схватања суда итд. Сваком од наведених пет поглавља претходи један опширан увод, који читаоца уводи у теме чланка и даје кратак опис њихових садржаја.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф