српски

english


Владимир Коларић

Сергеј Н. Булгаков, Трнов венац Достојевског

стране: 405-407

Извод

Књига Трнов венац Достојевског (Бернар, Стари Бановци – Београд, 2015; превод Наташа Пољак и Нада Узелац) обухвата четири текста која је Сергеј Булгаков, у прве две деценије двадесетог века, написао о Достојевском. Приређивач Благоје Пантелић се у поговору детаљно бавио значајем дела (и личности) Достојевског за духовни развој овог, по његовом мишљењу, „једног од најзначајнијих богослова у историји хришћанске мисли“ чија је мисао „суштински одредила православну теологију наших дана“, док ћемо се овде посебно осврнути на аспект ове књиге који би се могао назвати политичким.

Са искуством Европе која се у међувремену, синхроним напором супротстављених политичко- идеолошких групација а све у покушају да више не буде „гробље“, у једном периоду претворила у масовну гробницу (са могућом репризом у блиској будућности) са планетарном доминацијом оног типа цивилизације и друштвеног устројства, односно оног типа разумевања човека на које је упозоравао Достојевски, толико да је та доминација изазвала већ институционализовану реакцију (при чему и сама та реакција добија не нарочито перспективне обрисе) – тај аспект књиге се чини и најактуелнијим.

Ако се већ бавимо „простором логоса“, односно појмовима и идејама, не смемо бити равнодушни у односу на то како се ти појмови и идеје примењују и институционализују од стране различитих центара и носилаца моћи. Хришћански теолог и философ, тако, никако не би смео да превиђа процесе идеологизације садржаја хришћанске вере, „подржављавања“ (државотворне секуларизације и национализације) „војујуће“ Цркве, као и све присутнијег дискурса „апокалиптике“ у политици и култури.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф