српски

english


Благоје Пантелић

Зашто је Мирослав Марковић морао да оде? Јављања Мирослава С. Марковића из Венецуеле (1955) проф. Милошу Н. Ђурићу

стране: 49-84

Апстракт

У легату проф. Милоша Н. Ђурића аутор је пронашао једно Писмо из Каракаса и једну Разгледницу из Мериде, његовог ученика, светски познатог класичног филолога, Мирослава С. Марковића, које су од нарочитог значаја за разумевање његове одлуке да средином педесетих година прошлога столећа напусти Југославију и пресели се у Венецуелу. У писму свом учитељу, пријатељу и заштитнику, Марковић укратко образлаже разлоге због којих је одлучио да напусти отаџбину, а који се односе, пре свега, на немогућност да своје научно- истраживачке пројекте реализује у Југославији; а у разгледници је дискретно назначио да је одлука да се пресели у Венецуелу била исправна. Та јављања су прворазредни извори не само за интелектуалну Марковићеву биографију, него и историју академског живота у ондашњој Југославији. Како би сам садржај коресподенције учинио разумљивијим, аутор је у уводном делу укратко навео најзначајније моменте из Марковићевог животописа, нарочито се осврнуо на његове ране године, а онда је посебну пажњу посветио критикама његових радова из раних педесетих година, и на крају је изложио једно значајно сведочанство о томе зашто је одлучио да оде баш у Венецуелу. У другом делу су приложени текстови и снимци Писма из Каракаса и Разгледнице из Мериде.

ДОИ:

нема

УДК:

821.14'02.09 Марковић М.

преузми пдф