Профилисани философ Ридигер Сафрански, рођен 1945, вишеструким је ловорикама овенчан и на више од 20 језика превођен. Између осталог, аутор је есеја о Гетеу, Шилеру, Шопенхауеру, Е. Т. А. Хофману, Ничеу, Хајдегеру, као и о базичним темама као што су романтика, зло и истина. Сафрански иде у ред реномираних public intellectual, који културно-социјалном дискурсу у Немачкој даје свој доминантни печат. Овога пута се он подухватио сложеног аналитичког задатка, да одговори на питање – шта је то време? Два цитата су, када је реч о времену, вазда радо при руци. Један потиче од Августина, који пише да се увек зна шта је време. Само када се неко упита шта је оно, онда се не може објаснити. Друго потиче од Хуга фон Хофманстала који је августиновски парадокс уткао у текст једне од протагонисткиња опере „Каваљер ружа“ Рихарда Штрауса. „Чудесна ствар“, каже Маршалин. „Када се животари, оно није ништа. Али онда, одједном, само се оно осећа.“ Сафрански цитира оба топоса већ на првој страници своје књиге о времену. Можда управо због тога што општа места, као и у већини случајева, говоре истину. Време је заиста чудесна ствар или, боље речено, и није никаква ствар.