српски

english


Јона Пафхаусен

Природно созерцање по Св. Максиму Исповеднику и Св. Исааку Сирину

преводилац: Владимир Пекић

стране: 149-164

Апстракт

Наша цивилизација све што је ван човека, како чулне тако и духовне стварности, посматра на рационалистички начин.

Хришћанско богословље поглед на стварност заснива на подвижничком искуству отаца Цркве, посебно израженом у делима Св. Максима Исповедника и Св. Исаака Сирина. Код ових отаца налазимо да је основ човековог поимања стварности везан нераскидиво за очишћење од страсти, апофатичко богословље (via negativa), изучавање Писма и борбу са страстима као обухватнији процес сазнања у коме се открива сва лепота како чулног тако и умног света. Све то је ради тога да човек достигне јединство и познање Бога кроз љубав. У светлу тога, ми као хришћани треба да практикујемо овај начин живота као наш одговор на савремене еколошке проблеме из разлога што он коренито мења наш доживљај природе и постојања.

ДОИ:

нема

УДК:

27-1 Исак Сирин, свети

27-1 Максим Исповедник, свети

преузми пдф