У основи светоотачке егзегезе икона је усмерена на однос Бога и човека. Она у том контексту задобија релациони карактер и сагледава се једино у оквиру заједнице. Онтологија иконе стоји у међузависном односу, ово је богословски став који може да се понуди као модел тумачења па и сучељавања са појединим ставовима научника који говоре о икони (знаку и символу) као појмовима везаним искључиво за културолошке аспекте.