српски

english


Владимир Пекић

Презвитер Никола Лудовикос: Евхаристијска онтологија: евхаристијски темељи бића, као настајања у заједници, у есхатолошкој онтологији светог Максима Исповедника

стране: 139-142

Извод

Горњокарловачка епархија наставља са превођењем и издавањем изврсних богословских књига. Мислимо да је код ширег круга људи који се интересују и баве богословљем књига оца Николе Лудовикоса на српском језику дуго очекивана. Управо нам ово и наглашава о. Никола говорећи у уводу да циљ његове дисертације није академско богословље него покушај да помогне читању Св. Максима Исповедника (стр. 25). Заиста, читајући књигу, увиђамо да нас Лудовикос води ка величанственој дубини и висини богословља Св. Максима. Поред тога, аутор наводи да је његов рад израз свести да богословље може да пружи чврст темељ и смерницу савременој философији која се нашла у безизлазу. Тако Лудовикос почиње свој рад поглављем о евхаристиологији Св. Исповедника где нам указује на средишње место Евхаристије у хришћанској онтологији. Евхаристија бива сажимање икономије Божије која почиње стварањем а свој смисао има у личном прожимању Бога и творевине у Христу као самоделатељу тог тајинства. Учешће у Евхаристији није последњи стадијум духовног живота, већ је сваки стадијум прожет синергијом Бога и човека. Без обзира на когнитивно учешће у Тајни, верујући свакако учествује у преображавајућој сили Евхаристије. Лудовикос наглашава да Св. Максим говорећи „о хлебу који је припремио ради наше бесмртности“ указује на потпуност живота која је еквивалентна бесмртности као дару Божијем. Тај се дар пројављује, сходно Максимовом учењу, кроз различите нивое евхаристијског оваплоћења Логоса, које нам преноси Лудовикос наводећи подужи цитат из Амбигве о светом причешћу (стр. 64–65). То нас, преко одељака о евхаристијском виђењу личности и улози свештенства, одводи ка евхаристијском тумачењу и утемељењу Максимових логоса бића.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф