У свету модерног богословља веома је популаран правац тумачења Светих тајни. Тај правац у модерном богословљу је кренуо од шездесетих година двадесетог века, када се кренуло за светоотачким смерницама при тумачењу Евхаристије, самог богослужења па и осталих Св. тајни. Код римокатолика су носиоци овога покрета били Анри де Либак, Жан Данијелу, Луј Бује, Јозеф Јунгман..., а код православних Георгије Флоровски, Александар Шмеман, Џон Мајендорф, митрополит Јован Зизиулас, Јован Фундулис... Појавила су се капитална дела ових аутора: За живот света, Литургичке недоумице, Евхаристија, Литургичка побожност, Библија и Литургија, Водом и духом – само су неки од наслова који су означили повратак ка оригиналном светотајинском богословљу.