Овај чланак доказује да су Григорије Назијанзин и посебно Григорије Ниски у Аполинаријевој христологији видели сотириологију која се коренито разликовала од њихове: док је он сматрао да се улога Христа као Спаситеља ослања на Његову природну разлику од нашег палог уређења, они су тајну спасења схватали као почетно преображење читавог човечанства кроз преношење, Речју Божијом, божанске врлине и живота потпуном и нормалном људском бићу које је лично сједињено с Њим. Ова сотириолошка разлика је, заузврат, имала важне импликације за несличне антропологије, есхатологије и представе о Богу које се могу наћи у делима ових аутора.