У Православној Цркви се Премудрост Божија никада није схватала као нека апстрактна сила, већ је поистовећивана са Христом, оваплоћеним Логосом, што је имало свој одјек у црквеној уметности. Аутор укратко разматра историјска сведочанства оваквог схватања, од новозаветних списа, преко византијске епохе до касног средњег века у Русији.