српски

english


Св. Григорије Ниски

Велико катихетско слово

преводилац: Александар Ђаковац

стране: 3-15

Извод

[1] Према томе, онај ко са свих страна брижљиво истражи поноре Тајне, на неизрециви начин, у одређеној мери, прима у душу науку богопознања, али ипак не може речима да објасни ту неизрециву дубину Тајне. Како је, на пример, једно исто истовремено и бројиво и измиче бројању? Како се сагледава у различитости, а схвата у монади? Како се разликује ипостасно, а по суштини се не раздваја.

[2] Јер по Ипостаси је Дух [Свети] једно, а Логос [Син Божији] друго, а тако је нешто друго [по Ипостаси] и Онај [Отац] коме припадају и Логос и Дух Свети. Али, пошто се по овоме [Ипостаси] спозна оно што по чему се разликују [Света Тројица], спознаје се и да природно јединство не допушта цепање. Због тога се и монархија (= једноначалије) [Оца] не раздељује, јер би [тако] била подељена на различита божанства. Међутим, наше излагање није у сагласности ни са учењем [= догматима] Јудеја, него се, заправо налази негде у средини између ових схватања, уништавајући сваку од ових јереси, a усвајајући, пак, и од једног и од другог оно што је корисно. Јудејско учење се уништава прихватањем Логоса и веровањем у Дух Светога, док се јелинска (= многобожачка) заблуда поништава тиме што је јединство по природи побија измишљотине о многим боговима.

ДОИ:

нема

УДК:

27-1

27-285.2

преузми пдф