српски

english


Драгица Тадић

Размишљања о нелинеарности литургијског језика

стране: 75-80

Апстракт

У другој половини XX века на сцену светске књижевности ступа нови облик литерарног израза који ce назива нелинеарна или хиперкњижевност, a један од њених најзначајнијих представника јесте Милорад Павић. Дело нашег најчитанијег савременог писца, као и његови огледи из области теорије књижевности, подстакли су нас на размишљање о литургијском језику Цркве. У нелинеарном роману, причa ce не креће непрекинуто праволинијски од почетка ка крају, већ ce одвија према одређеном кључу. На сличан начин, богослужбени текстови ce читају према кључу времена, односно календару. Постојање две његове стране, noкретне и непокретне, изображава дијалектику створеног и нествореног, као и божанско дело спасења творевине. Попут нелинеарног романа, који je y суштини дијалог писца и читаоца, и богослужење je дијалог, али не Бога са сваким појединцем, него са заједницом Цркве. To je слободни дијалог љубави Тела Христовог, којег изграђује Дух Свети, са Богом Оцем и Творцем.

Нелинеарна књижевност, чији je истакнути представник Милорад Павић, подстиче на размишљања о литургијском језику Цркве. Попут нелинеарног романа, литургијски текстови ce такође читају према одређеном кључу, y овом случају no кључу времена чије две стране, покретна и непокретна, одсликавају дијалектику створеног и нествореног. Као и нелинеарни роман, богослужење je дијалог Бога као „Писца " са заједницом Цркве.

ДОИ:

нема

УДК:

27-528-1

821.163.41.09 Павић М.

преузми пдф