српски

english


Миодраг Павловић

Апокалипса и књижевно предање

стране: 139-142

Извод

Апокалипса је једна песничка идеја. Зато се не зна тачно шта та реч значи, нити шта заправо сачињава апокалиптички догађај. Да ли је апокалипса Откровење, Ревелација, скидање вела, Offenbarung, или је уништење, страшни суд, смак и крај света који знамо, света материје?

Кроз поезију и пророштво дошла је интуиција да свет мора имати свој крај, да се постојање завршава непостојањем, да се над бићем узвисује не-биће, да завршна појава Бога као највише реалности доноси доказ о нереалности свега што смо сматрали за неоспорно реално.

Идеја о завршетку који све онестварује, иреализује, можда је производ прегрејане маште која вишеструко саму себе превазилази. Но она произилази вероватно из самог доживљаја речи као такве: она евоцира и стварно и нестварно, и показује да нестварно и одречно може да савлада оно стварно и потврдно.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф