српски

english


Јереј Михаило Арнаут

Значај правилног вршења светих тајни и учешће верних у њима

стране: 69-80

Извод

Постављање теме са оваквим насловом није искључиво потреба или актуелност тренутка у коме се сада Црква налази у својој мисији привођења човека Бого-човеку кроз благодатне дарове. Питање правилног и неправилног намеће се Цркви готово од самог почетка, као израз сотириолошке задатости, која се огледа у спасавању људи кроз праву веру, богочовечанску љубав и наду у васкрсење. Због свога универзалног карактера, Црква је искупитељски отворена за све духовне и физичке категорије: за свеце и грешнике; за покајане и непокајане; за моћне и немоћне; за све расе и све узрасте — како психички тако и физички. Сијасет народа, племена и појединаца долази у њу са својим специфичним духовним наслеђима, ствараним на различитим културним теренима и темељима — кроз вечити сукоб добра и зла; обремењени више злом него даром добра, долазе са својим нејасним представама о већини моралних канона, под теретом и прародитељског и личног греха, завођени и заведени „златним теладима” и „вавилонским кулама”. Са распућа разних религија и неодређених и недоречених идеологија долази човек у Цркву да упозна Богочовека и да се кроз свете тајне роди у новог човека „духом и истином”.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф