српски

english


синђел Митрофан Кодић, проф.

Реч као тајна

стране: 35-48

Извод

Излажући ову тему у контексту св. тајни Цркве, морам одмах констатовати да је број тајни већи од класичног броја седам /који симболички представља пуноћу светотајинског дејсгва, али не исцрпљује све његове видове/, јер је,у ствари, тајна, пра- тајна, сам Г. Христос у своме делу спасења, које се манифестује у читавом црквеном животу. Црквени живот је у својој целини тајна Христова /Божија, Св. Тројице/. Једна, и то веома битна, од тих манифстација јесте реч, односно проповед, кад је Св. Дух узме и послужи се њоме као оруђем свога деловања. Реч је јако заступљена у Св. тајнама уопште. Нема црквене тајне без речи. Реч ту није само средство ритуса, већ и учења. Тиме се баш, поред наравно и многог осталог, црквене тајне разликују од незнабожачких мистерија, које нису садржавале никакво учење и могле су се одржавати без изговарања речи, у ћутању, сведочећи се на мистериозно престављање, на несловесни церемонијал. Оне су биле затворене езотеричне и екзотеричне, док је карактерисшка црквених тајни у њиховој отворености, која највише долази до израза у речи, односно и проповеди као тумачењу и даљој експликацији те речи. Реч стоји у радњи /ритусу/ и у вези с њом. Проповед је, у том смислу, и сама светотајински чин у сфери свештенослужења, што је нарочито видно у Св. литургији, где проповед као иструмент речи Божје чини њен конститутивни елеменат и јавља се као важан, незаменљив, фактор образовања, преобразовања, црквеног народа, па, следствено, и деце—омладине као значајног саставног дела тога народа. Проповед, таква, права је веронаука за сваку а нарочито за катахетски угрожену ситуацију као што је наша.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф