српски

english


Др. Прибислав Симић

Света тајна крштења и живот парохије

стране: 18-34

Извод

Време у којем живимо каракктерише секуларизам који је Западну Европу запљуснуо у прошлом веку, а балканске земље тек после другог светског рата. Преношење многих надлежности Цркве на државне органе, увођење грађанског брака као јединообавезног, одвајање Цркве од државе и хипертрофирани рационализам у европском начину мишљења ослободили су западног човека и последњих остатака строге црквене дисциплине. Са добијањем пуне слободе личности, тог великог Божијег дара али и највећег искушења и ризика, појавио се и атеизам као нови историјски феномен с којим смо и ми данас суочени. Секуларизацију у нашој средини прате и бројне промене у међусобним људским односима, како друштвеним тако и породичним. Нестајање оног традиционалног српског села, како нам га слика Јанко Веселиновић, и настајање нових урбаних средина, а нарочито распад породице морали би утицати и на нашу проповед о спасењу. Само раздвајање профаног од сакралног, светог требало би да нас пошуно окрене самој суштини вере којом је ”царско свештенство, род изабрани” одувек живео. Ми као да још увек нисмо у довољној мери постали тога свесни. У жижи нашег интересовања, рекло би се, не стоје проблеми вере, и као да се све више окрећемо овоме свету, његовим вредносшма и критеријима. Траже се само ”практичари” и пракшчна решења проблема, без да се та пракса проверава дубљим смислом и садржајем вере, заправо оно чега је најмање било у животу старе Цркве. Тај пут и нас саме води у секуларизам. Мора се, додуше, признаш да су тешки послератаи услови заиста онемогућавали актавно бављење да кажемо ”чисто теологијом”. То је за Цркву био луксуз, водила се борба за опстанак, ”да се преживи”. Данас, хвала Богу, већ је боље. Материјалне прилике су се углавном нормализовале у већем делу наше Цркве и дошло је време да се мисли, речено језиком овог света, и на ”интелектуалну надград- њу” — усавршавање у богословљу.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф