Последњих година написано је много књига и чланака о Византијској иконографији. Са врло мало изузетака, међутим, ови написи опширно се баве углавном историјском и естетском страном овога питања. Међу онима који су о Византијској иконографији писали првенствено са становишта њене унутарње суштине налази се Фотије Кондоглу (1895—1965), најистакнутији иконописац савремене Грчке и један од њених најзначајнијих књижевника и религиозних писаца. Премда је он рекао запажене ствари о Византијској иконографији и раније, тек у 1943. години он почиње да опширно и меродавно пише о сакралној уметности, настојећи да објасни њене изразите црте и да укаже на њену велику вредност. У 1943. години написао је низ чланака под насловом: „Непорочни Праликови”, који су се појавили у Nea Estia, водећем књижевном часопису Грчке. Касније је такође написао безброј чланака објашњавајући и бранећи Византијску уметност. Ови чланци објављивани су у новинама, часописима и енциклопедијама. Његова настојања да се Византијска икониграфија схвати и оцени правилније достижу врхунац у штампању 1960. године једног монументалног дела у две свеске под насловом: Ekfrasis tis Ortodoksu Ikonografias, „Израз Православне Иконографије“. Ова књига служи уједно као приручник за иконописце, који се уче техници сликања икона према Византијској традицији и ту им се објашњава како поједини свети лик или сакрални догађај треба сликати, а исто тако ова књига је и покушај да се просечном читаоцу омогући да проникне у дубљу, духовну суштину икона које су рађене према овој великој традицији.