српски

english


Константин Каварнос

Добротољубије (лепотољубије)

преводилац: Јелисавета Вујковић

стране: 32-40

Извод

Покушавајући да доћу до чврстог философског сазнања, већина савремених философа усваја или рационалистички метод или пак емпиризам. Неколицина прихвата метод прагматизма, а још је мањи број оних који усвајају метод интуције. Иако се ови методи знатно разликују, у пракси ових модерних философа све ове теорије сазнања имају заједничке предпоставке које су значајније него оно у чему се разликују. Ове предпоставке су следеће: прво, да се философско сазнање стиче аутономно, независно од религиозног веровања, и друго, да философ до овога сазнања долази једноставно примењујући на најбољи начин један од ових метода. Религиозно веровање, далеко од тога да се сматра као неопходан услов за здраво умовање у философији, оцењивано је као нешто безначајно или као могућа препрека у достизању истине. Моралне особине и уопште унутарњи лик философа прећутно су сматрани као потпуно неважни за успешно стицање философског сазнања.

УДК:

нема

преузми пдф