српски

english


Константин Каварнос

Савест

преводилац: Јелисавета Вујковић

стране: 25-31

Извод

У своме предговору у књизи Византијска философија Василија Татакиса, објављена први пут 1949 као додатак Првој Свески Историја философије Емила Брејеа, овај последњи примећује: „Ниједан философ досад није покушао да пруочи Византијску философију у њеној целини. Највише она је разматрана као заблудела грана Западне философије, као нешто што је преостало од богате ризнице Јелинске мисли што би, већ према потреби, почев од 13. а нарочито 15. века, послужило као храна Западној мисли”. Треба само бацити поглед на разне историје философије, како опште тако и оне које се односе на Средњи век, па да се увиди колико је тачна ова Брејерова примедба. Татакис, као професор философије на Солунском Универзитету је први који је успео да пружи опсежну историју философије у Византијском Царству. Па ипак, и његово дело, премда далеко опсежније од свих до сада објављених радова о Византијској философији, не обраћује овај предмет у целини. Татакис почиње овој приказ са шестим веком. Мећутим могло би се рећи да Византијско Царство од 330 године после Христа, када је Константин Велики, први хришћански цар, постао једини владар Грчко-Римског света и који је подигао грчки град Визант за престоницу своје царевине; и обележје Византијског начина философирања може се већ видети у списима тога доба, па и у оним много ранијим објављеним на Јелинском Истоку.

УДК:

нема

преузми пдф