Данас више није реч о реформи структура и установа, већ једностаовно о стварању новога човека, свемоћног господара своје судбине и историје, дубоко убећеног у њихов омисао или беомисао, с тим да и једно и друго преузима са истом мером. Тек у таквој напетости где човек доводи свој бунт до жеље да направи самога себе истина Божија има прилику да се чује више него икад раније. Од њених сведока њени слушаоци изискују двоструки захтев: имати слуха за побуњеног човека и за његову трагичну самоћу да би се са њим отпочео један отворен дијалог и, с друге стране, истину треба приказати на његовом језику и на његовом нивоу. Тада ће реч Божија, еванђелска керигма (проповед), која се поново чује, свакако бити ефикаснија од било које апстракције ма којег система, посебно теолошког.