српски

english


Протојереј Др М. Помазански

Преношење философског „стварања“ у теологију

преводилац: Ксенија Атанасијевић

стране: 223-224

Извод

Увек је примамљиво оно што је ново. Али оно није увек на месту. Увоћење новога у Православље је противречност у себи. Већ назив „православље” указује на то да се његова битна страна састоји у чувању „предања”. Цела историја Православне Цркве јесте пре свега борба за верност Предању, за „чистоту вере”. Од првих дана хришћанства било је тачно вероисповедање први услов да се добије крштење и да се буде примљен у хришћанску заједницу. „Држите закон истине” и „Држите канон вере” — тако су непрестано у првобитном хришћанству одзвањали позиви црквених поглавара. Верско учење је одрећивало целу структуру и начин живљења Цркве. Ако је вера била права — црквени живот био је здрав. Ако је вера била изопачена — мењао се и правац црквеног живота. Због тога ми речју „православље” не означавамо само веру, него и живот Цркве у њеној целини, њен унутрашњи и њен спољашњи живот.

ДОИ:

нема

УДК:

нема

преузми пдф