Оно што хришћанску религију уздиже изнад свих религија, изнад свих философских система, изнад свих философија и наука људских, није само Богом објављена, натприродна наука, свето Откривење, већ и божанска благодат, надприродна духовна моћ, без које се принципи Божје науке не могу доследно реализовати у сфери човечјег живота, без које се не може постићи духовно савршенство и бескрајни живот у Богу. Као роса на суву земљу, падале су Христове просте, али благе и узвишене и дивне речи на срца људска. Ван сваке је сумње да је Хришћанство „нова наука” (А- А. 17, 19; Мк. 1, 27; Јн. 7,17; Ак. 21,14—15), увек нова, досад непревазићена, никад достижна, несмењива и незамењива (Мт. 24, 35; Мк. 13, 31; 1 Петр. 1, 25; Пс. 118, 89, 152; Иса. 40, 8). Хришћанство ]е небеска философија, и оно се већ по томе узвишава над сваком човечјом мудрошћу, која пред њим пада (Иса. 29, 14; 1 Кор. 1, 19). Но хришћанска религија и Црква поседује још и надприродну силу, благодат Светога Духа, која је још више него ли доктрина — неизмерно више — уздиже изнад свих тековина човечјег духа, којом она побећује свет, свако зло у свету и у човеку, истински верујућем, и још на Земљи остварује Царство Божје. Хришћанска религија и Цргсва се увек узимају, расматрају и целосном личношћу људском доживљавају у нераздвојној целини, то и јесте исконско Хришћанство („благодат и истина”), то и јесте права Христова Црква, („стуб и тврћа Истине” (1 Тим. 3, 15), „Престо благодати” (Јевр. 4, 16), уистину је „Гора дома Господњег” утврћена уврх гора и узвишена изнад хумова” (Ис. 2, 2), изнад свих творевина људских и изнад свих вредности земаљских. Неразорива, неуништива и непобедива, а побећује све што јој се супротставља, јер самим Богом основана, утврћена и увек у Њему стоји и Његовом свемоћном силом сва сатанска искушења одстојава, дочим ће се „искоренити свако дрво које није усадио Отац Мој небески” (Мт. 15, 13; Д. А. 5, 39), каже наш Спаситељ.