српски

english


Његош Стикић

Тајна врлине у Јермином Пастиру и њена улога у изграђивању Цркве и спасењу човека

стране: 393-410

Апстракт

Интенција аутора јесте да пружи систематичнији, не и свеисцрпни, увид у мистично значење, место и улогу врлине у икономији спасења, а на основу откривења забележеног у ранохришћанском спису Пастир, новозаветног пророка и апостола Јерме. Аутор лоцира место врлине у двоједином процесу истодобног и међузависног изграђивања спасења човека и изграђивања Цркве. Пастир нас, као ретко који отачки спис, оруђем алегорије наводи на експлицитни закључак, да су врлине те које „држе“ и изграђују Цркву, „облачећи“ верне у „одећу“, „силе“ и Име Сина Божијег. Хришћани „облачењем“ у врлине остварују оно „по подобију“ и уподобљују се Христу, бивајући тако, уједно, и међусобно подобни и усагласиви, чиме задобијају, као нови род, један јединствени идентитет. Зато је Црква, која се гради као Кула спасења, састављена од мноштва, покајањем и врлином, обрађених и оплемењених изабраника (каменова), пројављујући се, тако, монолитном грађевином, једнобојно белом, као од једне стене, изједна исклесаном. Рад, најзад, има за циљ и реафирмацију онтолошке везе врлине и Цркве (еклисиологије).

УДК:

27‑185 Јерма, свети

27‑423.7 Јерма, свети

преузми пдф