српски

english


Дамјан С. Божић

Феномен дијаспоре у контексту промена и повезаности различитих културних окружења

стране: 149-162

Апстракт

Намера овог рада је да кроз праксу и искуство прикажемо феномен дијаспоре у контексту данашњице. Православна емиграција ширила је Православље по свету, међутим није значајно допринела православној мисији. Чак и након треће или четврте генерације емиграната, црквене службе се углавном држе на језику земаља из којих долазе емигранти. Ово се односи на САД и Канаду, где је већина православне емиграције из Грчке, Русије, Србије, Бугарске, Либана и Румуније. Иако су емигранти (из наведених земаља) већ средином деветнаестог века били настањени у САД, тек почетком двадесетог века дошли су православни свештеници. Тада почиње изградња храмова од Галвестона у Тексасу до Џексона у Калифорнији. Тек у двадесет првом веку имамо појаву свештенства чији је матични језик енглески. Цркве су стога биле (и још увек су) етничке енклаве, апатичне према — или чак супротстављене — друштву, окружењу и мисији Цркве. Постоји тенденција да се Православно хришћанство схвата као део етничке културе те се оно као такво не може делити са људима из других етничких група.

Каква су и која су искуства наших у дијаспори у свакодневном животу? Који су изазови у (не)прилагођавању новој култури? Да ли постоји интеракција са нематичним срединама полазна су питања овог излагања? Шта артикулише усаглашавање са новим срединама, са динамиком, новим системом, менталним карактеристикама, идентитетским разноликостима градова, држава, географских простора у којима се привремено, тј. стално налазе? Ово је покушај анализе црквене мисије, кроз парохијски живот и друштвена окупљања. Ово је покушај приказа феномена дијаспоре у контексту промена и повезаности између различитих култура и окружења.

УДК:

271.222(497.11)-9(7/8)

271.2:323.113(100)

преузми пдф