Ослањајући се на Аристотелову интерпретацију предсократовске мисли, или на каснија тумачења ране античке филозофије јасно је да су филозофија и наука зачете са питањем шта је начело свега, односно да филозофско- научна мисао (са присутним теолошким контекстом) почиње космолошким темама. Још од Хесиода, преко предсократоваца па до данас можемо приметити да су се начелу, у већој или мањој мери приписивали божански квалитети. У раду ћемо видети да је разматрање начела централни појам у оквиру првобитне науке, а да данас није уопште у њеном домену; што не значи да је сувишно његово разматрање из аспекта теолошке и филозофске мисли.