У релативно кратком временском периоду Издавачки центар Матице српске — Друштва чланова у Црној Гори афирмисао се као реномиран и активан издавач литературе која се ствара на српском језику и ћириличном писму у Црној Гори. Тиме и Матица испуњава једну од својих базичних функција, а то је афирмација националних вриједности и одредница, које наведосмо. Очито да је још једно слово Владике Рада, „нове нужде рађу нове силе / дјеиствија напрежу духови“ — несмртно, јер, свједоци смо, упркос систематском, патолошком мржњом филованом, антисрпском дјеловању разноликих (безмало свих!) нивоа вишедеценијских црногорских свјетовних власти (превасходно усмјереном на негативни поступак у односу на српску културу и православно насљеђе), култура нашег, аутохтоног, народа не само да се не да поништити, већ сигурним корачајима греде напријед, развија се и плодотвори. Томе, разумије се, највише доприносе самоизграђене и обновљене духовне и културне институције, заједнице и установе. Од „Светигоре“ и „Свевиђа“, „Слова“, „Светосавског зборника“, „Књижевне задруге СНВ“, „Луче“, па све до Института за српску културу и Матице српске, културни прегаоци (научници и умјетници) чувају своје национално памћење, боре се за незаборав и дају, уз велике личне жртве, сочне плодове.