Рад се бави доказивањем тезе да чак и научни дискурс, уколико поштује логику научног открића, нужно завршава појмом Бога и Творца. На примеру лингвистике и семиотике се показује како оне, чак и када се држе аристотелијанских метафизика језика, воде до Бога као врхунског појма, а у Пирсовој верзији лингвистике и семиотике, где воде рачуна о суштом и појединачном, воде и до доживљаја битија као пуноће суштог, а не бесмисла. И све природне науке, а највише квантна физика, доказују постојање Бога, али на сваком је научнику хоће ли учинити тај скок из појма у конкретно духовно осећање суштог, скок из науке у веру, или не.