Студија коју разматрамо нова је темељна обрада фундаменталне теме за филоновску и павловску антропологију и теологију: безвредност сопства и надмоћ Бога. У овој студији Гудрун Холц (Gudrun Holtz) сугерише рани, директан и формативни филоновски утицај на апостола Павла. Тај утицај почео је да се обликује док је Павле живео као младић у Јерусалиму и формирао суштинско „језгро“ које је трансформисало његову антропологију и теологију. Ово језгро може се сажети с павловским изразом „не од људи, него од Бога“ (Рим. 2, 29) или филоновским „великим мистеријама“ ништавила створених бића (Harris. frag. 8). Иако себе не наводи, Холц је претходно објавила обрисе првог дела књиге у облику чланка из часописа „Von Alexandrien nach Jerusalem. Überlegungen zur Vermittlung philonisch- alexandrinischer Tradition an Paulus“, ZNW 105 (2014): 228–263. Овде приказана монографија шири ранија сазнања на неке видљиве карактеристике павловске теологије и уводи ширу царску стоичку позадину у филоновске и павловске формулације односа сопства и Бога.