У овом раду излажу се размишљања о хуманизму познатог савременог хришћанског мислиоца Николаја Берђајева. Хуманизам у суштини представља став да је добро човечанства од највеће важности. Иако је изникао из хришћанства, у модерно доба хуманизам најчешће значи да стремљење овом добру нема никакве везе са Богом. Драму атеистичког хуманизма, која се завршава његовим неизбежним преласком у антихуманизам, Берђајев јасно излаже на основу историјског развоја хуманизма, размишљања о човеку истакнутих мислилаца од којих су најзначајнији Достојевски, Ниче и Маркс, као и увидом у социополитичка стремљења у новијој историји човечанства.