Рад се бави једном од осамнаест сачуваних беседа Светог Фотија Цариградског. Беседу је овај свети Патријарх произнео око 860. године, а непосредни повод био је напад Руса на Константинопољ. Патријарх је савременик и очевидац овог догађаја и свега што се дешавало пре и после тога, тако да ова беседа, а има их две – трећа и четврта, може да буде сматрана и као значајан историјски извор који обавештава о почецима односа Руса са Византијом, а после и о христијанизацији Руса, и јужних Словена. Превод беседе веома је значајан и због описа морала житеља престонице у 9. веку, јер Патријарх становнике престонице укорава због раслабљености у вери, изобличава их због многобројних грехова, али их истовремено и теши вером и надом у помоћ Божију и Пресвете Богородице која је њихова заштитница и покровитељка. Дакле, сама беседа има неколико слојева и веома је важна као примарни богословско- историјски извор.