Овај рад има за задатак да прикаже однос између папa (Адријана I и Лава III) и Карла Великог, уз анализу два најпознатија документа из периода понтификата двојице папа, у којима се говори о примату римског епископа. Биће истражени међусобни односи папа и Карла Великог и одговорено на питање ко је у том односу успео да успостави примат. Карло је био веран син Цркве и поуздан савезник римског папе и Папске државе. Традиционална слика која представља Карла као човека који је посвећен интересима Цркве занемарује чињеницу да је несебично користио црквене институције да би успоставио своју секуларну власт.