Други ватикански сабор је лик Римокатоличке Цркве учинио савременијим и отворенијим за појединца и друштво на прагу 21. века. После дуге „конфронтације“ РКЦ са идејама модернитета папа Лав ХIII енцикликом Rerum novarum утире пут помирљивијем односу према феноменима савремености. Енциклика Pacem in terris наводи сва права која су садржана и у Универзалној декларацији о људским правима дајући им богословску интерпретацију. Документ Dignitatis humanae поред људске личност, право на слободно исповедање вере, као основно људско право, темељи на још два основа – Божијем откровењу и разуму. Документ Црква и људска права, понтификалне комисије Iustitia et Pax, представља својеврсну хришћанску декларацију о људским правима.