Интересовање за посебности латинске не-романске литургије, нарочито оне која је била у употреби у Галији пре каролиншке реформе, подстакло је неку врсту рестаурације галиканске литургије од стране појединих љубитеља историје и богослужења тога времена. Међу њима се налазио и извесни Еуграф Коваљевски, свештеник који је постао епископ, и који је у склопу ЕКОФ-а реконструисао и наново увео у употребу ову литургију. Та реконструисана литургија је у више наврата довођена у питање због начина на који је реконструисана. Данас можемо да се запитамо која је сврха једног таквог пројекта, као што је рестаурација галиканске литургије, јер су се Западу развили други литургијски типови који су карактеристични за то поднебље и за Запад. Без пристрасног односа по питању начина ове рестаурације, овај рад има за циљ да изложи историју галиканске литургије на основу постојећих извора данас и да укаже у коју сврху и од стране ког ауторитета може једна литургија да се уклони из употребе или поново уведе у употребу.