српски

english


Петар Ђ. Рајчевић

Васпитна и образовна вредност Катихизиса као богословског жанра и обавезног уџбеника за основне школе у Србији (1757–1882)

стране: 173-188

Апстракт

Развојни ток научне мисли, у свим културама и цивилизацијама, кретао се од верских схватања и теолошких уверења. То правило важи и за српски народ. У периодима симфоније (поштовања) у односима између Цркве и државе, пре свега у средњем веку, долазило је до успона и значајних резултата на многим пољима друштвеног живота. У време несклада међу њима такви резултати су изостајали а дешавала су се, не ретко, и страдања људи. Док су се научне теорије заснивале на различитим основама и потребама световне власти и због тога често мењале, верске основе имају континуитет који се мери хиљадама година. Док светска знања долазе и све брже пролазе, мењају се, доброта и друге људске врлине представљају трајне, вечне вредности. С обзиром да је човеку потребно и знање и доброта да би био уравнотежен и складан, постоји и потреба за неговањем верских садржаја. У те сврхе израђивани су катихизиси – посебне врсте уџбеника веронауке. У чланку се разматра њихова образовна и васпитна вредност у формирању личности детета и његовом узрастању у врлинама. Осим напомене о настанку првих катихизиса и кратком прегледу њиховог развојног тока, пре свега у Европи, посебан нагласак уз истицање карактеристичних делова, дат је на разматрање садржаја катихизиса у Србији. Опширније су наглашени катихизиси Кирила Живковића из 1857. године (рукописна варијанта) и архимандрита Гаврила Поповића из 1848. године (у штампаном облику).

ДОИ:

нема

УДК:

27-75

371.3::271.2(497.11)"18"

371.671.046.12(497.11)"18"

преузми пдф