Вођени стереотипима и сопственим предубеђењима, ретко кад од продуката холивудске индустрије забаве, а особито од њихових blockbuster-а, очекујемо било какву дубљу духовну садржину, поуку или поруку. Но, како је лепота у оку посматрача као и по, већ општепознатом, духовном опиту приписаном покојном патријарху Павлу, према коме свако види оно што хоће, наумили смо да управо кроз духовну призму пропустимо неколико најупечатљивијих елемената из једног таквог филмског остварења. Реч је о филму Изгнаник (Cast Away) из 2000, у режији Роберта Земекиса и са Томом Хенксом у главној улози. Овде нам се посебно интересантним чине димензија човекове потребе за другим, тј. човека као бића заједнице са православног становишта, а са тиме у вези и човекова насушна потреба за комуникацијом, као и човеков однос према времену у условима његове потпуне изолације, а у светлу хришћанског схватања човека као створеног, али и боголиког бића, детерминисаног временом и простором, али намењеног за вечност.